АВИОМОДЕЛАРСКА СЕКЦИЈА
Три године за редом водио сам пилот пројекат авиомоделарска секција. Смисао овог пројекта био је да ученике из осетљиве социјалне категорије упутим на некакав хоби како бих им помогао да се ослободе утицаја улице, наркоманије, и томе слично.
Пројекат је био потпуни успех, али због недостатка финансијских средстава је обустављен. Наиме, да бих реализовао пројекат било је потребно уложити неких 10.000 динара месечно за све трошкове поправки модела, одласка на аеродром у Панчево, куповине нових модела и опреме.
Пројекат сам замсилио и реализовао по узору на класичну обуку за спортског пилота ППЛ лиценце (Private pilot's Licence). Обука је обухаватала следеће области:
- Теорија лета (проучавања основа аеродинамике, механике лета и свих других физичких појава које утичу на авион у лету),
- Основи конструкција (ученици би прво теоретски учили на који начин је направљен авион, а затим би правили моделе из кита, или према плановима),
- Основи метеорологије (у учионици и у природи ученици би посматрали и разумевали кретање атмосфере, типове облака и друге основне појмове),
- Историја ваздухопловства (убрзани курс историје ваздухопловства који би ученици прошли са циљем да разумеју развој аеронаутике и значај српског ваздухопловства у свету).
Практични део обуке подразумевао је:
- Израду модела,
- Летење на симулатору летења,
- Летење у природи и припрема за такмичења
Да бих спровео овај пројекат користио сам блог израђен у Вордпресу, који и данас постоји и налази се на следећој адреси:
Након тру године и неколико хиљада евра потрошених на овај дивни курс (не могу се жалити - и сам сам уживао), увидео сам да ми је потребна помоћ и обратио се директору школе, али он ме је упутио да израдим пројекат и обратим се разним институцијама које би финансирале моју идеју.
С обзиром на то да писање пројекта и ,,обијање прагова" заправо представља засебан посао за себе и изискује огромно залагање, ја сам од читаве идеје одустао.
П. С.
Ово моје искуство на очигледан начин приказује пропаст наше државе и система образовања, јер, када сам био ученик, ја сам израђивао моделе које су ми давали наставници Техничког образовања, учествовао на такмичењима и побеђивао... Данас, ничега више нема - Центар за ваздухопловно моделарство у Тимочкој улици је расформиран после више од 60 година постојања, а у тој дивној згради где су постојали радио клуб и аеро клуб данас су канцеларије некаквих приучених приватних предузетника.
КОЛОБОК
Други веома важан пројакат на који сам поносан био је међународних оквира и звао се: (Intercultural
dialogue through fairy tales, drama and art, eTwining projest: “Oce upon a time
in europe”). У оквиру ток пројекта наша пкола добила је била задатак да направи некакав садржај у вези са руском народном приповетком ,,Колобок". Ми смо се у то време били одлучил да направимо краткометражни филм. У том филму су глумили ученици, снимали смо професионалном камером и касније монтирали филм. Морао сам да овладам вештином монтаже, уметања џинглова и, најзад, превода у виду титлова. ФИлм је добио прву награду.
